Dekor za kuću i baštu-ukrasi od drveta predstavlja moju ljubav prema izradi predmeta od drveta.Drvo je vrlo zahvalan materijal da se mašta pretoči u materijalno.
Rodjen sam 1959god. u Prištini i takoreći još u majčinom stomaku sam shvatio da me čeka jedan od onih života punih problema i opasnosti. U majčinom stomaku sam preležao i male boginje koje je majka tada dobila i osećao sam nekako da ako odatle izadjem-može da bude samo gore.
Borio sam se koliko sam mogao,ali bio sam nadjačan.Rodio sam se naopako sa pupčanom vrpcom oko vrata.Sve je to bilo mučno i dugo je trajalo.Tada nisam znao da su mi pre rodjenja umrle tri sestre i da sam posle dva starija brata ja roditeljima bio poslednja šansa da dobiju žensko dete.Kad je majka posle onako teškog porodjaja videla da sam muško-nije htela ni da me doji.Pomislio bi čovek da je to dovoljno neprijatnosti za pola života,ali nisam bio ni dve godine star kad me ubijala struja,pa sam se onda otrovao lekovima,pa me udario kombi,polomio mi nogu,vilicu ruku…Onda sam se u Brzoj Palanci davio u Dunavu,onda,kad sam već imao porodicu-ponovo me ubijala struja.Tako,jedan zanimljiv život.Kako bi moja ćerka rekla:“Ti mora da imaš neku veću svrhu“.Ja je do sada nisam video,jedina bi bila ako neko od mojih potomaka uradi nešto značajno za veći broj ljudi.Ako nekoga interesuje imam te priče na blogu,ikonica bloga je na vrhu i na dnu sajta.
Odrastati u Prištini u ono vreme je bilo zanimljivo.Ljubavi,bežanje iz škole,tuče,korzo,flertovanje sa sitnim kriminalom.Sve ono što odrastanje i stvaranje karaktera nosi sa sobom.
Došla je i vojska,koju sam,moram da priznam-teško podneo.Znate već kako je to išlo-moraš da slušaš tri puta glupljeg od sebe.Dva puta sam bio u pritvoru po 15 dana,izgubio skraćenje zbog toga i bilo je nas trojica drugara koji smo služili dva i po meseca duže od naše klase.U toku služenja se zaljubimo moja tadašnja najbolja drugarica i ja i ubrzo posle vojske i venčamo.Zaposlim se na nekoj farmi svinja u Banjanima kod Uba,tu se rode deca.’92 se vratimo u Prištinu i tamo smo bili do rata.
Na početku rata smo bili u Prištini,ali kad su snajperi počeli da gadjaju po gradu porodicu sam poslao u Kraljevo,a ja sam se dobrovoljno javio u jedinicu.Ubrzo smo otišli na granicu u selo Vranište u Gori,na Albanskoj granici.Tu sam bio do kraja rata.O ratu nema šta dobro da se kaže,ali ja sam dobro prošao,u smislu da nikome nisam morao da nanesem zlo i da isto meni nije naneto.
Živeo sam u Prištini,Banjanima kod Uba,Radljevu kod Uba,u Samailama kod Kraljeva i na kraju u Sićevu.Radio sam kao: veterinarski tehničar,poljočuvar,portir,noćni čuvar,ložač parnog grejanja,magacioner,šef betonjerke i voznog parka,šef kuhinje i radničkog smeštaja,stolar(kratko vreme),onda opet kao magacioner na gradjevini.Promenio nekoliko firmi…Mada sam u svakom od tih poslova bio dobar,jedino sam uživao u mojoj stolarskoj radionici.Retko sam radio nešto po narudžbi,sve sam prepuštao svojoj mašti i uvek sam bio srećan kad bi predmet koji pravim ispao onako kako sam ga zamislio. To je bilo ono što sam hteo da podelim sa vama.Kažem opet,ako nekoga zanima moj život(ne vidim neki veliki razlog zašto bi)ima tih priča,čak i nešto poezije na blogu. Pozdrav.